CHaNGE YOUR PERSPECTIVE

Because no one else will…

Postoji trenutak na svakom času koji mi je važniji od pravilne tehnike i tačno odsviranih nota. To je onaj trenutak kada dete zaboravi da se plaši greške i počne stvarno da sluša sebe dok svira.
Mislim da se tada zapravo uči muzika.
Danas živimo u vremenu u kojem je sve dostupno odmah — snimci, tutorijali, informacije, saveti. Nekada mi se činilo da će zbog toga uloga profesora postati manje važna. Ali kroz rad sam shvatila da znanje nikada nije bilo najređi deo ovog posla.
Pažnja jeste.
Strpljenje jeste.
Prisustvo jeste.
Deci danas možda više nego ikada treba neko ko će ih naučiti da uspore, da slušaju, da ponove nešto deset puta bez odustajanja i da razumeju da vrednost ne dolazi odmah. Muzika ih tome prirodno uči.
I možda zato volim ovaj posao više nego kada sam počinjala. Jer sam shvatila da ne radim samo sa talentom, već sa emocijama, nesigurnostima, karakterima i malim ljudima koji tek otkrivaju ko su.
A kada posle mnogo rada odsviraju nešto sa iskrenom emocijom — tada znam da je sve imalo smisla.